Мученик

Мученик

Саву П. Вулетићу

Гањан безбројем јада и зала,

Мучен жаоком злобе и мрзави,

На гробовима палих идеала

Држи у рукама свој мач крвави…

Уздише и жали дружбу искрену,

Која је пала за циљ и правду;

Ропти на жељу лажну, невјерну,

Мрзи на живот, презире наду!

Гази по крви брата милога,

Жели код њега и он умр’јети;

Не тражи помоћ од људи и Бога,

Тежи за осветом али не пр’јети!

Корача напред крају све ближе,

Трчи без свијести кроз таму густу,

Лице му пламен отровни лиже…

Пада, … диже се по разбоју пусту…

-----------------------------------------------

И посље борбе смртне, дуготрајне,

Издахну мученик на пепелишту…

И не сачека докле зора сване –

И не освети пале на бојишту!...

Данилов-град,  5. фебруара 1905.