Александар Карађорђевић

Александар Карађорђевић

Орлови моји, раширите крила,

Нек сваки замах буде удар грома!

Наша је судба од искона била,

Судба великог Генија, без Дома!...

И ми смо нашом крвљу, што се просу

Чак од Вардара до Јадранских жала,

Подигли Дворац на гранитну косу,

Васкрсли снове наших Идеала!...

Крвава неман данас помор сије

У срце наше крваве Србије!...

„ Орлови моји, раширите крила!”

Покуља оркан гњева љутих Џина:

И крта војска бечких исполина,

Расу се силно – у безброј могила! –

Колашин    Мићун М. Павићевић

"Ратни записи"  бр. 17

Петар Мркоњић

Петар Мркоњић

Дош’ о  си к’ о вихор, светитељског лика,

Под бременом бола, од ког’  душа грца,

И к’ о  нека чудна исполинска слика,

Виј’о се ограшјем, великога срца.

То је био тренут набујале плиме,

Грчева и сумње, кад се душа леди, -

Дан леденог сунца, олује и зиме,

Кад се кроз смрт јури: гробу, ил’  Побједи…

Кршила се снага хиљадама дива,

И кључао оракан пакленог’  горива

Над Србијом, мајком ћутљивих хероја;

Док је твоја ријеч, са литице суре:

«  Напријед јунаци ! » - попут ноћне буре,

Грмљела… и била тријумф страшног боја !...

Колашин  Мићун М. Павићевић

"Ратни записи"  бр. 17