Сретни
дани
Цио свијет
љепоте и страсти,
Мука,
патња, болова и јада,
Прошлу
славу и врхунац части
Скрива у
се моја душа млада!....
Ја сам
пророк нашега спасења,
Гласник: Вјере, Истине, Побједа,
Повјест жива
српскога знамења,
Које прича
наша прошлост с'једа....
Сви
трофеји нашијех предака
Сливају се
у храм срца мога;
О, како је
наша прошлост јака;
Славом
Марка и Милоша - Бога!
Ја сам чедо
срџбе и урлика,
Које
слути, да ће једног дана
Оркан: вриске,
трзаја и крика
Усахнути с
болом наших рана ....
Мићун Павићевић
Цетињски
Вјесник бр. 25 1912. (Ускршњи прилог)
Нема коментара:
Постави коментар