четвртак, 14. фебруар 2019.

Милован Глишић








Милован Глишић
†2  јануара 1908.  

Трагична коб прати наш сиротни врт,
Што год имасмо снажније и јаче –
Све то нам пркосно одузима смрт;
Сваки дан Српство избранике плаче….

Бурно прошло љето много нам узе,
А ново, одмах првих својих дана –
Донесе нове болове и сузе:
Нема нам више чиче Милована!...

И он подлеже трагици човјека,
Који са пуно хумора и знања,
У свом албуму скоро пола в’јека –
Уноси наше патње и јецања…

Доста је судбо, вај смилуј се више!
Обиђи друге народе и људе,
У твојој књизи већ знамо да пише:
“Србин ће вазда бити среће худе!”

Мићун М. Павићевић

SRР  br. 6  1908.















петак, 11. јануар 2019.

Александар Карађорђевић





Александар Карађорђевић

Орлови моји, раширите крила,
Нек сваки замах буде удар грома!
Наша је судба од искона била,
Судба великог Генија, без Дома!...

И ми смо нашом крвљу, што се просу
Чак од Вардара до Јадранских жала,
Подигли Дворац на гранитну косу,
Васкрсли снове наших Идеала!...

Крвава неман данас помор сије
У срце наше крваве Србије!...
„ Орлови моји, раширите крила!”

Покуља оркан гњева љутих Џина:
И крта војска бечких исполина,
Расу се силно – у безброј могила! –

Колашин    Мићун М. Павићевић

"Ратни записи"  бр. 17
















среда, 9. јануар 2019.

Петар Мркоњић




Петар Мркоњић

Дош’ о  си к’ о вихор, светитељског лика,
Под бременом бола, од ког’  душа грца,
И к’ о  нека чудна исполинска слика,
Виј’о се ограшјем, великога срца.

То је био тренут набујале плиме,
Грчева и сумње, кад се душа леди, -
Дан леденог сунца, олује и зиме,
Кад се кроз смрт јури: гробу, ил’  Побједи…

Кршила се снага хиљадама дива,
И кључао оракан пакленог’  горива
Над Србијом, мајком ћутљивих хероја;

Док је твоја ријеч, са литице суре:
«  Напријед јунаци ! » - попут ноћне буре,
Грмљела… и била тријумф страшног боја !...

Колашин  Мићун М. Павићевић

"Ратни записи"  бр. 17