среда, 10. јун 2015.

Владика Раде



Владика Раде

1813 – 1913


Тамо у сфере, гдје јата звијезда
Трепере, гасну и видиком броде,
Твој дух је наш'о  свој лон и гнијезда
И прорицао вјекове слободе....

Данас у твоје горе сунце грије,
И ускрс слави робље, раја гола;
Којој си мјесто плача и мантије –
Сплео вијенац од срџбе и бола....

Из урвине се диг'о  Краљев Марко
И Косово је озарило жарко
Сунце освете, из крви поникле.

„Не грми више клетва на изроде“;
Твој народ слави јединство слободе;
На твом су гробу златне руже никле.

Мићун М. Павићевић


Глас Црногорца   бр.  51   1913







Скадарско коло



Скадарско коло

Истрок пуца, зора руди, -
Заморен се Скадар буди,
Подмлађена, свјежа лица
С'ја  к'о   зв'језда предходница....

Небо своју свјетлост просу
На мучену рају босу;
А из крви проливене
У пурпуру вију сјене ....

Нигдје гласа мујезина,
Нигдје буле, ни Турчина ....
На сараје и чардаке
Трепте токе на јунаке ....

Црногорскa војска чила
У коло се ухватила;
И Бојана пјесму пјева
Жељна људи и змајева....

Књаз Данило коло води,
Пјева сунцу и Слободи ....
Звона звоне, гусле гуде
Из гробова борце буде....

Преко крша и врлети
Са Ловћена вила лети,
Плете в'јенце храброј чети,
Пјева Правди и Освети ....

На минаре, на џамије
Крвави се барјак вије,
Под небом му копље стрши;
Косовски се завјет сврши....

Сваки Горштак, што је пао,
На крви је васкрсао;
А рањени витезови
Осјећају живот нови....

Краљ Никола, пун замаха,
Без очаја и без страха,
На капије стоји града,
Да га штити од свих јада....

Весели се, Скадре, граде;
Сам те Усуд нама даде!...
И док траје једног вука
Бићеш трофеј наших мука

М. П.


Цетињски Вјесник бр. 31   1913







петак, 5. јун 2015.

На распећу...



На распећу...

Над гробом мојих нада
Црна се поноћ свила;
На срцу очај пада,
Умиру чувства, била.

Кроз буру жића мога
Вапије младост рана;
На крсту распетога
Бију ме сваког дана.

Крше се моје кости,
Суза ми зјене мути;
А Господ цар милости
Гледа и нијем ћути.



Мићун М. Павићевић  

Цетињски Вјесник бр. 109  1912 (Божићни број)





Моменти....


Моменти....

На пољу јесен хладна и мочарна.
Мене све ране мога срца боле...
Звижди ... Урличе вјетар с голих страна
И у мом врту крши гране голе...

Ах, како страшно јесен тугом бије
И прича повјест рâнâ мога срца;
Ах, како страшно душом вихор вије
И раздробљено срце болом грца....


Мићун М. Павићевић  

Цетињски Вјесник бр. 109  1912 (Божићни број)









Пати!...



Пати!...

Пати у болу дубокијех рана,
И слушај урлик сломљенога срца;
И кад је твој дух мучења Нирвана;
Не дај да суза у очима врца.

Све што животом самосвјесно живи;
Болује, пати, урличе и жуди.
Пати, мој друже, мој соколе сиви;
С поносом презри сажаљења људи.



Мићун М. Павићевић  

Цетињски Вјесник бр. 109  1912 (Божићни број)








Ја хоћу...






Ја хоћу...

Ја хоћу душе смјеле, снажне, јаке,
Ја хоћу срца од жељеза јача;
Ја хоћу дивље окрутне јунаке,
Што не презају од ватре ни мача.

Ја хоћу једно ново покољење,
Које ће крвљу видат'  ране старе;
Ја хоћу живот, борбу, снагу, врење,
Ја хоћу дрске, круте неимаре.

Ја хоћу нове путеве и стазе
И чеда, која носе гром у шаке;
Ја хоћу људе, што по блату газе
Да дигнем духом небу под облаке.

Ја хоћу сунце, истине и духа,
Да васкрснем оне, што у понор плину,
И да потресем покољења глуха;
Ја хоћу здраву, умну омладину.


Мићун М. Павићевић  

Цетињски Вјесник бр. 109  1912 (Божићни број)





Христос




Христос

Млаз крвави брижди из његових груди,
Међу два зликовца он на крсту ћути,
Руља фарисеја и плаћених људи
Чека кад ће глас му одрицања чути.

И још један шиљак, кроз мишке, кроз груди
Заријеше гњевно два џелата мрска,
И зацерише се Пилатови људи
Кад клону глава к'о  пред буром трска.

Да би убојици срџба била већа;
Ту на губилишту сађе Тајна Сила
И подиже сухи костур са распећа,
И васкрслог Христа однесе на крила! ...




Мићун Павићевић


Цетињски Вјесник бр. 25  1912.  (Ускршњи прилог)







На Јадрану...




На Јадрану...

Са висина вихор шиба,
На западу румен трне,
Вал за валом лађу гиба,
Витлају се тице црне.

Море шуми, лађа тоне,
Из даљине крик се чује
Два веслара сузе роне,
Тужно негђе звона брује.

Мрак проноси студ и језу,
Чун пошљедњи морем броди,
А ја пјевам марсељезу

Српском мору и слободи.

Мићун М. Павићевић  

Цетињски Вјесник бр. 109  1912 (Божићни број)







Пуцајте стеге!



Пуцајте стеге!

Пуцајте стеге, окови и ланци,
И опште форме, што ми се намећу;
О, пустите ме, модерни дивљаци,
Ја у квргама више живјет'  нећу!

Ја мрзим овај трулеж, распадање,
Живот, кроз који сви једнако пузе,
Богове лажне, једнолико ткање,
Намјештен кикот, изнуђене сузе ...

Пуцајте стеге! ... Умјетник слободе
У вама неће да тавори дане,
Његове мисли висинама броде,
Као кроз сумрак кугле усијане.

Мићун М. Павићевић  

Цетињски Вјесник бр. 109  1912 (Божићни број)






Мићун М. Павићевић - Балканци! ....



Балканци! ....


Балканци, људи, браћо, смјели јунаци,
Грмите сложно нове марсељезе пој,
И к'о  вихори силни, к'о  тучни облаци
Сви полетите у огањ, у свети бој! ...

Гле, како стрепи трулог царства син
Пред ваше слоге, гњева замахе круте;
Гле, како пузи, моли холи душманин,
Пред пријестолима расе црножуте ....

Балканци, јунаци, из ваших љешева,
И неустрашивога на Цариград хода;
Нек марсељеза Словенства запјева,
И васкрсне Душан, Лазар и Слобода.

Бар, 8. октобра 1912.

Мићун М. Павићевић

Цетињски Вјесник бр. 83  1912







Мићун М. Павићевић - Вјесник ослобођења



Вјесник ослобођења

Зора пуца, жаморе славуји,
Вео црни прекрио обзорје;
Урлик, писка ... Силан одјек бруји ....
Стењу гола брда и мраморје ....

Са Дечића и са Шипчаника,
С тврдог Хума и косматог Врања
Небо дере из топова рика
И вапаји турског умирања ....

Сури врани крстаре кроз таму
И злокобно гракћу турским станом,
Оглашују опјело Исламу
И побједу крста над кораном.

У Тузима турско робље стење,
На мунаре заставе се вију;
Црногорац јавља Васкрсење
Браћи, која слободу вапију ....

Бар, 2. октобра 1912.г. 

Мићун М. Павићевић

Цетињски Вјесник  бр. 83  1912