Зора пуца,
жаморе славуји,
Вео црни
прекрио обзорје;
Урлик,
писка ... Силан одјек бруји ....
Стењу гола
брда и мраморје ....
Са Дечића
и са Шипчаника,
С тврдог
Хума и косматог Врања
Небо дере
из топова рика
И вапаји
турског умирања ....
Сури врани
крстаре кроз таму
И злокобно
гракћу турским станом,
Оглашују
опјело Исламу
И побједу
крста над кораном.
У Тузима
турско робље стење,
На мунаре
заставе се вију;
Црногорац
јавља Васкрсење
Браћи,
која слободу вапију ....
Бар, 2.
октобра 1912.г.
Мићун М.
Павићевић
Цетињски
Вјесник бр. 83 1912
Нема коментара:
Постави коментар