Моменти....
На пољу
јесен хладна и мочарна.
Мене све ране
мога срца боле...
Звижди ...
Урличе вјетар с голих страна
И у мом
врту крши гране голе...
Ах, како
страшно јесен тугом бије
И прича
повјест рâнâ мога срца;
Ах, како
страшно душом вихор вије
И
раздробљено срце болом грца....
Мићун М.
Павићевић
Цетињски Вјесник бр. 109 1912 (Божићни број)
Нема коментара:
Постави коментар