Милован Глишић

Милован Глишић

†2  јануара 1908.  

Трагична коб прати наш сиротни врт,

Што год имасмо снажније и јаче –

Све то нам пркосно одузима смрт;

Сваки дан Српство избранике плаче….

Бурно прошло љето много нам узе,

А ново, одмах првих својих дана –

Донесе нове болове и сузе:

Нема нам више чиче Милована!...

И он подлеже трагици човјека,

Који са пуно хумора и знања,

У свом албуму скоро пола в’јека –

Уноси наше патње и јецања…

Доста је судбо, вај смилуј се више!

Обиђи друге народе и људе,

У твојој књизи већ знамо да пише:

“Србин ће вазда бити среће худе!”

Мићун М. Павићевић

SRР  br. 6  1908.