Мићун М. Павићевић - Млади пјаница

Млади пјаница

Под бријестом старим

Већ отпалог лишћа,

Спав’о  је у незнан

С’ прекомјерног пића;

Младић један тужан

Већ усалог лица;

Снаге утрошене

Ко свака пјаница.

Чело намрштено;

Очих упанулих;

Руку већ премрлих:

Утробица трулих.

Од сна немилога

Остаде без моћи,

Своме дому креће;

Ал’ тешко је поћи;

Сви у селу знаду

-Деда је казао, -

Да је младић овај

Под брестом остао.

Па се стиди, срами

И од самог’ себе,

Да селу не ступи

Кући дош’о  не би.

Тако неко време

И даље је пио,

Док и чашу смрти

Већ није испио.

Па кад му је тијело

У гробљу остало,

За њим ником сузе

Није тун пропало.

Зато презри пиће,

Боље и не пити,

Но кад би умро

Св’јет те неће жалити.

Данилов Град (у Црној Гори)  1901.

Мићун М. Павићевић 

“Голуб” бр.17    1901.