Вукалица Драшковић
У часе ове пуне тајног врења
У души мојој ја осјећам врела
Мислим на дане нашег Васкрсења,
На нови подвиг, на велика Дјела.
И кад год пушка са Мојковца кресне,
И жар се проспе вијенцем Јавора
Мене се чини да сав Балкан тресе
Пред војском, која силази са гора.
Ово су часи весеља и жуди
Кад Племе моје у крв, огањ грезне;
Док крвав мјесец планинама блуди
У мене срце за побједом чезне.
И Вукалица под теретом дана
Полетје срџбом раздражена џина;
Са турских кула кугла усијана
Раздрије груди Зевсовога сина……
Мићун М. Павићевић
Нема коментара:
Постави коментар