Српство
К’о
два брата завађена,
Што не могу да се сложе;
Ил’ ко човјек зô и жена,
Свакодневно што се гложе. –
Тако моје Српство тужно
Међусобно борбу води;
И у море мржње, кужно,
Засл’јепљено гази, броди….
А неко се дрско цери,
Свјестан, што то њему значи;
И лукавим оком мјери;
Да сав Српски род потлачи…
Мићун М. Павићевић - Цетиње
Срђ бр. 8 1908.
Нема коментара:
Постави коментар