Симо Матавуљ
†20. 2. 1908.
Из градине врсног цв’јећа
Усуд дрско руже кида, …
У данима прамаљећа
Српска вила плаче, рида…
На Парнасу зв’језде јасне
Изумиру сваког дана;
Наша срећа нагло гасне,
Већ немамо великана.
Изненада гласи кобни
Сав Српски Род уцв’јелише:
Чујем смрти одјек злобни:
“Матавуља нема више”!
Мићун М. Павићевић - Цетиње
СРЂ - SRĐ бр. 6 1908.
Мићун М. Павићевић
Нема коментара:
Постави коментар