Високопречасном господину Филипу Радичевићу

 

 

Високопречасном господину
Филипу Радичевићу протођакону
из љубави и саосећања ријеч утјехе

 

Против судбе — борбе нема,
Смрт не гледа што је чије,
Души што се за рај спрема —
За живот јој стало није.

Ко кроз живот проћи може
Без болова, и без плача?
Ко човјеку да поможе
Од удара божјег мача?

Што зар човјек створен није,
Да преживи безброј мука?
Ударцима да се смије?
И да пјева и да кука?

За челични дух и свјежи
Судбина је још строгија,
Да му дадне удар тежи —
Бира дјела ужаснија . . .

Зато јунак оче буди!
За људе су муке, јади;
Твога Ђура*) жале људи,
Па то нек ти боле хлади!

Данилов Град

Мићун М. Павићевић