Високопречасном господину
Филипу Радичевићу протођакону
из љубави и саосећања ријеч утјехе
Филипу Радичевићу протођакону
из љубави и саосећања ријеч утјехе
Против
судбе — борбе нема,
Смрт не гледа
што је чије,
Души што се
за рај спрема —
За живот јој
стало није.
Ко
кроз живот проћи може
Без болова, и
без плача?
Ко човјеку да
поможе
Од удара
божјег мача?
Што
зар човјек створен није,
Да преживи
безброј мука?
Ударцима да
се смије?
И да пјева и
да кука?
За
челични дух и свјежи
Судбина је
још строгија,
Да му дадне
удар тежи —
Бира дјела
ужаснија . . .
Зато
јунак оче буди!
За људе су
муке, јади;
Твога Ђура*)
жале људи,
Па то нек ти
боле хлади!
Данилов Град
Мићун М.
Павићевић


.jpg)


Нема коментара:
Постави коментар