Пуцајте стеге!

Пуцајте стеге!

Пуцајте стеге, окови и ланци,

И опште форме, што ми се намећу;

О, пустите ме, модерни дивљаци,

Ја у квргама више живјет'  нећу!

Ја мрзим овај трулеж, распадање,

Живот, кроз који сви једнако пузе,

Богове лажне, једнолико ткање,

Намјештен кикот, изнуђене сузе ...

Пуцајте стеге! ... Умјетник слободе

У вама неће да тавори дане,

Његове мисли висинама броде,

Као кроз сумрак кугле усијане.

Мићун М. Павићевић  

Цетињски Вјесник бр. 109  1912 (Божићни број)