четвртак, 01. јун 2017.

У очи нове 1906. године





У очи нове 1906. године

И ова ми је ноћца прошла без спања,
Са пуно дивљег бола и уздисања…,
Сви оловни јади, патње прошлог љета
Јављали су се око трошног кревета!...
Док ме од успомена језа хватала –
У души се је нова боља рађала!
Преживјелих болова било је доста,
Да мене прате и још неки оста.
*
Новога љета већ се сунце јавља
И новим бићем земљу поздравља…
А мој живот и даље, к’о  немитна вече,
Пролази и бурно у неповрат тече …


31. децембра  1905.








Нема коментара:

Постави коментар