У очи нове 1906. године
И ова ми је ноћца прошла без спања,
Са пуно дивљег бола и уздисања…,
Сви оловни јади, патње прошлог љета
Јављали су се око трошног кревета!...
Док ме од успомена језа хватала –
У души се је нова боља рађала!
Преживјелих болова било је доста,
Да мене прате и још неки оста.
*
Новога љета већ се сунце јавља
И новим бићем земљу поздравља…
А мој живот и даље, к’о немитна вече,
Пролази и бурно у неповрат тече …
31. децембра
1905.
Нема коментара:
Постави коментар