Носи ме вило

 

Носи ме вило

 

О дођи, вило, у по ноћи црне,

И однеси ме на мраморна плећа

Далеко, тамо гдје никад не трне:

Румен Свјетлила... Гдје царује срећа...

 

Носи ме, вило, из врзина Кола:

Прљавих људи под маском доброте;

Из мрачне избе кикота и бола,

Гдје се аспиде и демони коте.

 

Носи ме, вило, из понора зала,

Гдје није живот: размирица глупа,

У свијет сунца, сјаја и кристала, -

Там гдје се душа у нектару купа....

 

Док нимфе ћуте и ноћ мирно дише,

На морском жалу почивају слутке:

Носи ме, вило, јер не могу више

Да живим, гледам кретене лутке!....

 

Мићун М. Павићевић

Цетиње