Посвета д-ру Лазу Томановићу
српском књижевнику и публицисти
Теби, што си свагда својим снажним пером
Био на бранику наших светих гора;
И свјесно к’о човјек ријечју и дјелом
Наш понос бранио од б’јеса злотвора…
Теби, што сав живот намијени правди,
Тражећи путове, који слози воде;
Теби, кога тиште Србинови јади,
И који са жудњом чекаш дан слободе.
Теби, сав Србине и човјекољупче,
Чиј, рад је достојан свесрпског признања;
Теби, ком су зраци божанствене луче
Дали моћ разума, истине и знања.
Тебо златна срца, душе без ласкања,
Што српску идеју пропов’једаш смјело;
Из чисте љубави и голог признања –
Посвећујем ово своје скромно дјело.
Мићун М. Павићевић
Нема коментара:
Постави коментар