недеља, 30. април 2017.

По океану




По океану

По океану, ког бура пролама,
Наша је трошна пловила лађа…
Смрт смо гледали очима пред нама:
Вал се за валом све страшни рађа.

Лађа је скоро почела да тоне,
Ја сам лагано веслом кретао,
Руке су моје биле уморне,
И живот у путу скоро пропао.

Ти си се плашила и сузе лила,
Ја сам се био судби предао,
Док си се ти смјерно Богу молила,
Ја сам с поносом тебе гледао.

Мој дух је твоја љубав слободила,
Те се нијесам смрти плашио;
Наша је лађа у крај испловила,
Јер њу је Амор чува’ и возио.


24. октобра 1904.








Нема коментара:

Постави коментар