петак, 28. април 2017.

Горштак…



Горштак…
Петру Кочићу

Пун крви, живота, топлине и даха,
Снажан, самоник’о  на голој врлети,
Силан и одважан, к’о  бура без страха, -
Чува вјеру, понос и аманет свети.

Од искони ту је – у свом самостану;
Преживио безброј окршаја, јада;
И његова духа силу богодану
У све окршаје нико не савлада!

Заставу слободе на оштрицу мача
Пронио је смјело кроз борбе крваве;
Поносита чела, без ропње и плача,
Високе се диг’о  на врхунац славе.

А и сад у бури савременог жића,
Његова се снага крши и развија;
Сишући похлапно сок културног пића –
Из душе му знање и наука клија…


1.      септембра 1907.





Нема коментара:

Постави коментар