Горштак…
Петру
Кочићу
Пун крви, живота, топлине и даха,
Снажан, самоник’о на голој врлети,
Силан и одважан, к’о бура без страха, -
Чува вјеру, понос и аманет свети.
Од искони ту је – у свом самостану;
Преживио безброј окршаја, јада;
И његова духа силу богодану
У све окршаје нико не савлада!
Заставу слободе на оштрицу мача
Пронио је смјело кроз борбе крваве;
Поносита чела, без ропње и плача,
Високе се диг’о на врхунац славе.
А и сад у бури савременог жића,
Његова се снага крши и развија;
Сишући похлапно сок културног пића –
Из душе му знање и наука клија…
1. септембра
1907.
Нема коментара:
Постави коментар