понедељак, 07. мај 2018.

На дан смрти Бранка Радичевића






На дан смрти Бранка Радичевића

Спустили се до земље облаци,
У ноћи се претворили данци;
А плач тешки небеса пролама, -
Сву је земљу обавила тама.

У џбунове промукли славуји,
Ни глас шеве у пољу не бруји;
Од жалости настали ужаси,
До неба се раз’љежу уздаси! –

Природа се у црно завила;
А земља је свјетлост изгубила;
Јарко сунце слуша са уранка,
-Како народ оплакује Бранка!

Сав Океан дрмају таласи;
Жива искра пјесме се угаси;
Сви пјесници топло сузе лију,
На вјечни гроб своја прса бију.

Неста Бранка у гробу почива;
Ал’ остаде успомена жива:
Пјесме пуне дражи и полета,
Жив је Бранко докле је свијета!

Данилов Град (Црна Гора)  

Мићун М. Павићевић

“Голуб” бр. 14    1902. 









Нема коментара:

Постави коментар