У бури живота

 

 

 

 

У бури живота

 

У бури живота душа будна, хола

Бивало је часова и да подлегне...

А срце под бременом патња и бола

Зацмили — ко да га врео ланац стегне...

 

Бивало је да дух уморени јекне.

К’o звијер кад га стр’јела пробије:

Суза учења с образа да текне –

И да се са сузом сиротиње слије.

 

Али суза страха — није још никада

Са лица испивеног земљу квасила,

Нити се кад душа напаћена, млада

У заносу дивљему смрти плашила.

 

3. марта 1906.