На Јадрану...

На Јадрану...

Са висина вихор шиба,

На западу румен трне,

Вал за валом лађу гиба,

Витлају се тице црне.

Море шуми, лађа тоне,

Из даљине крик се чује

Два веслара сузе роне,

Тужно негђе звона брује.

Мрак проноси студ и језу,

Чун пошљедњи морем броди,

А ја пјевам марсељезу

Српском мору и слободи.

Мићун М. Павићевић  

Цетињски Вјесник бр. 109  1912 (Божићни број)

Пуцајте стеге!

Пуцајте стеге!

Пуцајте стеге, окови и ланци,

И опште форме, што ми се намећу;

О, пустите ме, модерни дивљаци,

Ја у квргама више живјет'  нећу!

Ја мрзим овај трулеж, распадање,

Живот, кроз који сви једнако пузе,

Богове лажне, једнолико ткање,

Намјештен кикот, изнуђене сузе ...

Пуцајте стеге! ... Умјетник слободе

У вама неће да тавори дане,

Његове мисли висинама броде,

Као кроз сумрак кугле усијане.

Мићун М. Павићевић  

Цетињски Вјесник бр. 109  1912 (Божићни број)

Мићун М. Павићевић - Балканци! ....

Балканци! ....

Балканци, људи, браћо, смјели јунаци,

Грмите сложно нове марсељезе пој,

И к'о  вихори силни, к'о  тучни облаци

Сви полетите у огањ, у свети бој! ...

Гле, како стрепи трулог царства син

Пред ваше слоге, гњева замахе круте;

Гле, како пузи, моли холи душманин,

Пред пријестолима расе црножуте ....

Балканци, јунаци, из ваших љешева,

И неустрашивога на Цариград хода;

Нек марсељеза Словенства запјева,

И васкрсне Душан, Лазар и Слобода.

Бар, 8. октобра 1912.

Мићун М. Павићевић

Цетињски Вјесник бр. 83  1912

Мићун М. Павићевић - Вјесник ослобођења

Вјесник ослобођења

Зора пуца, жаморе славуји,

Вео црни прекрио обзорје;

Урлик, писка ... Силан одјек бруји ....

Стењу гола брда и мраморје ....

Са Дечића и са Шипчаника,

С тврдог Хума и косматог Врања

Небо дере из топова рика

И вапаји турског умирања ....

Сури врани крстаре кроз таму

И злокобно гракћу турским станом,

Оглашују опјело Исламу

И побједу крста над кораном.

У Тузима турско робље стење,

На мунаре заставе се вију;

Црногорац јавља Васкрсење

Браћи, која слободу вапију ....

Бар, 2. октобра 1912.г. 

Мићун М. Павићевић

Цетињски Вјесник  бр. 83  1912

Ој загрми! ...

Ој загрми! ...

Ој загрми, пјесмо моја,

Из дубине бића мога;

Силно као вјесник боја

Буди брата паћенога!...

Нека твоји громки клици

Из гробова мртве дижу.

Гњијев, срџба и урлици

Дигну слабе, што гамижу!...

Ој, загрми, пјесмо нова

Силно као божја труба,

Из дремежа, из окова

Тргни сваког родољуба!...

Цетињски Вјесник бр. 25  1912.  (Ускршњи прилог)

Мићун М. Павићевић - Десет Никчевића

Десет Никчевића

Рој црнијех слутња к'о  олуја лети

И нијемо пада на брежуљке голе;

Кроз прса промичу оштри бајонети;

Посрћу гомиле, ране боле, боле .....

Пламса ново сунце на крвавом своду

И просипље своје сребрнасте зраке –

Над хумкама палих чета за слободу,

И на умируће у крви јунаке.

У подножју брда гдје Бојана стење,

Бљескају плотуни, кисну хрпе меса,

Грезне у крв наше младо покољење;

Поклич и ломњава урвине потреса.

Десет брата – лава срца гвозденога

Газе дивље, смјело кроз бујицу зрна;

Сви наоружани духом младог бога

Касапе и лете на гробишта црна ....

И један другоме снажно руке стежу,

А презрење смрти бије им из зјена

Док оштри вихори с Проклетија режу

Вај, клонуше ћутке браћа загрљена ....

Бојана урличе, ломи се, крв тече ....

У језера крви умиру јунаци

Над Скадром се спушта страховито вече,

Гавранови црни носе поздрав мајци ....

Мићун М. Павићевић

Цетињски Вјесник бр. 109    1912.

Мићун Павићевић - Сретни дани

Сретни дани

Цио свијет љепоте и страсти,

Мука, патња, болова и јада,

Прошлу славу и врхунац части

Скрива у се моја душа млада!....

Ја сам пророк нашега спасења,

Гласник:  Вјере, Истине, Побједа,

Повјест жива српскога знамења,

Које прича наша прошлост с'једа....

Сви трофеји нашијех предака

Сливају се у храм срца мога;

О, како је наша прошлост јака;

Славом Марка и Милоша -  Бога!

Ја сам чедо срџбе и урлика,

Које слути, да ће једног дана

Оркан: вриске, трзаја и крика

Усахнути с болом наших рана ....

Мићун Павићевић

Цетињски Вјесник бр. 25  1912.  (Ускршњи прилог)