Возила се шајка лађа

Возила се шајка лађа,

Пуна лађа ђевојака,

Међу њима Анђелина.

Пуну вихор са планине

Те преврну шајку лађу.

Све ђевојке испливаше,

Анђелина не могаше.

Вика Анђе испод лађе:

»Је ли кога покрај мора

Да извади Анђелину?

Даћу њему лице моје.«

То зачуо мор-Јоване;

Запливао посред мора,

Тзвадио Анђелину.

Па говори мор-Јоване:

»Дај ми, Анђе, што си рекла.«

Анђелина говорила:

»Не, Јоване, накрај" мора,

Покрај мора ловци лове,

Виђеће ме, прон'јеће ме.«

Кад дођоше усред поља,

Говорио мор-Јоване:

»Дај ми, Анђе, што си рекла.«

Анђелина говорила:

»Не, Јоване, усред поља

Орачи су и копачи,

Виђеће ме, прон'јеће ме.

Кад дођемо пред дворове,

Даћу тебе што сам рекла.«

Кад дођоше пред дворове:

"Дај ми, Анђе, што си рекла."

»Не, Јоване, пред дворове,

Но хајдемо у дворове.«

Уљегла је у дворове,

Врата му је затворила,

На прозор је искочила:

»Били-били, мор-Јоване,

Нит си јунак, нит си био.

Да си јунак, да си био,

Лице би ми обљубио

Кад си мене избавио

Накрај мора, удно поља.«

Народне пјесме

(Црна Гора и Дукађин)