понедељак, 12. мај 2014.

Правда




Правда

Дрска и сурова к’о  истина права,
Ходила је она у виду сирене,
Са пламеним мачем, рањена, крвава,
Подигнуте небу бјеху очи њене.

И ја сам је чека’ поклапно, грамзиво,
Но у трену, када поче ширит’ крила,
Прхну у недоглед, неосјетно, живо,
Без ријечи једне. То је Правда била.

Данилов Град  Мићун М. Павићевић


Босанска вила бр. 13 и 14 1907






Нема коментара:

Постави коментар