Цетињу старих орлова
О, збориште људи од срца и духа,
Мој горди џине, муко моја љута,
Крвава поноћ, оловна и глуха,
Пригрлила те у наручја крута.
Граде, ја чујем јецај твога стења,
Крик мржње, талас потмулога бола, -
Клетву и акорд срама, понижења,
Што бреца из твог мемљивога дола!...
Пао си граде! – И наш трофеј с тобом!...
И нека бљесне сјај над твојим гробом,
Ал’ тешка клетва грмјеће до в’јека
На отмичаре, на чете Горгона,
Паклену дјецу, из пакленога лона!...
Знај граде и њих дан одмазде чека!...
Мићун М. Павићевић – “Прекоморке”
Нема коментара:
Постави коментар