Биограду

Биограду

Не, ти још нијеси посрнуо граде,

У мемљивом крилу крвавог џелата!...

Не, твоје спомене, брда и громаде,

Нијесу срушиле бујице граната.

Ти и сад стршиш пркосан и снажан,

Ту, на ивицама ријеке крваве,

К’о  дух твоје дјеце, силан и одважан,

И к’о  свједок нашег прогонства и славе!...

Не, то још нијеси оронуо, граде,

Јер твој удес није трагедија била!...

Твоја се повијест ниже у тираде –

У бесмртни албум генија и вила.

Види мој лабуде, гдје к’о  вихор хрле,

Витезови твоји с’ мутнога Вардара,

Да те сви к’о  срце свог срца изгрле,

И крунишу у те Народнога Цара!...

Мићун М. Павићевић – “Прекоморке”