четвртак, 25. мај 2017.

Паћеник


Паћеник
Ђуру Шпадијеру

Спуштао се мрачне ноћи тамни вео
Над животом боловима сатрвеним,
К’о  на душу кад се спушта очај врео,
Или јади над огњиштем угашеним!....

Самртнички поглед блуди у даљини,
Као да би неку тајну да докучи;
Мисли тону у несносној густој тмини,
Спомен тешки суморну му душу мучи….

Безброј нада закопаних гледа сјенке,
Гдје се мрачне полунаге пред њим рађу,
К’о  тренутно усхићење бајке неке,
За обману још по неки зрачак нађу,

До понора, гдје слободе сунце пада,
Од суза је направио пут крвави!...
Посље мука пакленијех још се нада,
Да ће некад да се нови живот јави….

Данилов-град, 20. јуна  1905.









Нема коментара:

Постави коментар