среда, 03. мај 2017.

Двије чаше



Двије чаше

Стајале су двије чаше преда-мноме:
Једна чаша пуна сласти, пуна меда,
Она друга пуна гњева, пуна једа,

Чаша сласти, чаша меда говораше:
“Ко из моје чаше пије има свега
Но кад пића мог нестане – зло за њега!”

Чаша гњева, чаша једа проговара:
“На моје је тешко пиће навикнути,
Јер он је р’јека која мора мути!...”

Моја душа нешће сласти, нешће миља,
Јер тог пића мало има, па се боји,
А горчила пуна чаша свагда стоји.

Па је њега душа моја одабрала
И пије га … С њим лијечи своје ране –
И пиће га док се с т’јелом не растане.


2. новембра 1904.







Нема коментара:

Постави коментар