По океану

По океану

По океану, ког бура пролама,

Наша је трошна пловила лађа…

Смрт смо гледали очима пред нама:

Вал се за валом све страшни рађа.

Лађа је скоро почела да тоне,

Ја сам лагано веслом кретао,

Руке су моје биле уморне,

И живот у путу скоро пропао.

Ти си се плашила и сузе лила,

Ја сам се био судби предао,

Док си се ти смјерно Богу молила,

Ја сам с поносом тебе гледао.

Мој дух је твоја љубав слободила,

Те се нијесам смрти плашио;

Наша је лађа у крај испловила,

Јер њу је Амор чува’ и возио.

24. октобра 1904.