Издајник

Издајник

Заражен непоштењем, злобом и отрови,

Без очи и без ума у незнан срља;

У нечовјечне мреже распиње да лови

У њима браћу – и образ да им брља!...

Без душе и без обиљежја од поштења,

Из себичности и за благом грамзећи,

Издаје о отаџбини подла мишљења;

На вјеру и крст плази свој језик псећи.

Хули и напада на господара свога,

Шири грубе лажи у прилог туђина;

Говори против васионе и Бога,

Издаје и препродава и свога сина.

Подара стварења светих идеала,

Луди бјесомучан руши слогу свету –

На символ којега је крвца освештала,

Бљује: горчила, злоћу и пакост клету.

И посље борбе којом се за мало слади,

Сад на гробу срамних жеља кука, стење,

Презрен од својих газда умире од глади,

Каје се … тражи милост и опроштење.

31. октобра  1904.