Рађа се зора

Рађа се зора

Рађа се зора, сребрна к’о  кристал,

Румена к’о  усне чиле лепојке,

У пурпуру као од пламена вал,

Бијела као Венерине дојке…

Рађа се зора, одавно чекана,

И са собом доноси жељени дан.

У тој жудној зори душа је пјана,

Видећи пред собом остварени сан.

Рађа се зора, и с њом сунце друго;

Новим је животом сав дахнуо св’јет,

К’о  пошље буре угинули цвијет.

Рађа се зора, клон’ се вјечна туго,

И носи са собом болове и јад,

Већ је наших душа засићена глад!...

4. септембра 1905.