На Бијеле Покладе

На Бијеле Покладе

Кркља месо у пињати –

Рано пријед седам сати;

Под тепсијом пита тиња; -

Већ печена стоји свиња.

Хљеба има изобила,

Ђеца су се окупила:

Траже мајци приганица

И осталих преслачица.

Вино стоји на асталу,

Већ домаћин трза палу*)

Сјече хлеба, сјече меса

И дијели по трпеза.

Скупила се ђеца, старци,

Укућани и дошљаци;

Свако има апетита

И мачка је данас сита.

Пију вина и мезете,

Док их пола дана срете,

Тад’ се дигну загријани

Па изађу на пољани:

Неки скачу у висине –

Пушкам’ мећућ’ од милине;

Неки стоје у родове –

То се наше “коло” зове.

Тако траје док мрак пане,

Тад’ се коло све растане:

Па се трчи на ожице

И кидају “печенице”.

Па поново почне свирка,

Пјеванија, граја, вика –

До дванајест ноћи сати,

Тад’ већ почну лијегати.

Неки бива и не спава;

Јер г’ од пића боли глава, -

Такви радо тражи сједник –

Чека “чисти понеђелник”.

Бар, када се пије, ије,

Тад’ за рачун мислит није,

Нит’ за какве друге јаде,

А најмање на покладе.

Д. Град, 1904.    М. М. Павићевић

*) Пала се код нас зове касапски нож.

“Голуб” бр. 4    1904.