Гарчу*)

Гарчу*)

Вјековима увијек горд стојиш,

Муње, грома слабо се кад бојиш,

Непокоран сили и природи

Оста свагда од како се роди!

С’ прољећа си красан погледати,

Кад ти гора отпочне листати,

А зима те начини сурова,

Са свијета и љутих мразова.

Ал’ вазда си мио виђет старче,

Од кад Турчин више не алаче

Уравница коријена твога;

Од кад њему сила изнемога.

Те т’ и гледам као спомен неки;

Што ме сјећа на вијек далеки,

Прича прошлост Српскијех јунака,

Храбра срца младијех момака.

Данилов-Град        Мићун М. Павићевић

*) Гарач је знатна планина у Црној Гори, лежи између Катунске и Брдске нахије.

“Голуб” бр. 16    1904.