Од доброга
оца – неваљао син
Отац му је
главар био
И јунак
признати,
То ти може
сваки човјек
Поштени
казати.
Имао је и
имање
Најбоље у
село,
Живјело се у
дом његов
Срећно и
весело.
Поштов’о је свагда људе
И њино
поштење,
Те је и он
код поштених
Стек’о уважење.
Са хвалама
није никад
На досаду
био;
Он се није
са јунаштвом
Много
поносио.
Помог’о је свагда оним’
Који помоћ
траже;
Да је кога
увр’једио –
То нико не
каже.
Његов се је
савјет увјек
У племе примао;
И ако он
своје знање
Није
истицао.
Живио је у
поштењу
Све до гроба
свога;
У вијеку
имао је
Сина
јединога.
Све имање
посље смрти
Овога јунака
–
Његовоме
јединчету
Дошло је до
шака.
И он јадник
к’о дијете,
Почне
расипати!
Новца нема,
те он земљу
Стаде
продавати.
Трошио је на
забаве,
Игре и
музике,
Плаћао је с’
њим да иду
По четири
свирке.
Зајмао је и
дарив’о
Ма ко му
тражио,
За будућност
своју није
Рачуна
водио.
Док ј’
одраст’о –
Упропасти
скоро по иманај,
Па се нешће
поправити
И доћи до
знања.
Као момак
већ одраст’о
Поче коња
јахат;
Своје новце
за сувишно
Одијело
дават.
У пазаре
одио је
Свакојега
дана,
То је пио и
трошио
Свуда по
кафана.
Тражио је
код свих власти
Па и код
валдара,
Да би њега
мјесто оца
Ставили
главара.
Хвалио се,
да је добар
И да је
способан,
То је био и
постао
Већ сваком’-
несносан.
За главара
није примљен,
Те од јада
тога:
Расип’о је и трошио
Што је боље
мога.
Те је тако
остануо
На ништа,
без ништа;
Лишио се
напошљетку
И свога
огњишта.
Сад га видиш
у вароши
Од рата до
врата;
Тражи
милост, пошто не зна
Никаква
заната.
Сав
издрпан,без капице
Иде по
улица;
Изнемог’о и
истрошен
Блиједога
лица.
Нешт’ од
зиме, нешт’ од глади
И других
невоља,
На њега је
наступила
И опасна
боља.
Тек ако му
пуно бјеше
Тридесет
година, -
А рек’о би – прошло му је
Вјека
половина.
Биједни је
његов живот
Завршен са
тиме,
Што је једно
јутро нађен
Пометен од
зиме.
Сваковели:”Слава
Богу!
Што га прими
себи,
Да несрећник
већ овуда
Од зиме не
зебе.”
Отац му је
стек’о био:
Славу и
поштење;
А он јадник
није стек’о
Чак ни
сажаљење.
Данилов
Град, 1904. г.
М. М.
Павићевић
“Голуб” бр.
10 1904.
Нема коментара:
Постави коментар