На дан смрти Бранка Радичевића

На дан смрти Бранка Радичевића

Спустили се до земље облаци,

У ноћи се претворили данци;

А плач тешки небеса пролама, -

Сву је земљу обавила тама.

У џбунове промукли славуји,

Ни глас шеве у пољу не бруји;

Од жалости настали ужаси,

До неба се раз’љежу уздаси! –

Природа се у црно завила;

А земља је свјетлост изгубила;

Јарко сунце слуша са уранка,

-Како народ оплакује Бранка!

Сав Океан дрмају таласи;

Жива искра пјесме се угаси;

Сви пјесници топло сузе лију,

На вјечни гроб своја прса бију.

Неста Бранка у гробу почива;

Ал’ остаде успомена жива:

Пјесме пуне дражи и полета,

Жив је Бранко докле је свијета!

Данилов Град (Црна Гора)  

Мићун М. Павићевић

“Голуб” бр. 14    1902.