Србин сам!

Србин сам!

Српкиња ме задојила мл’јеком

Од старине Србин сам пореклом!

Српски дишем а српски говорим,

Српству само душом, срцем дворим.

У мене су српски осјећаји,

Српске жеље, српски идеали;

Српска нада моје груди грије,

Српско срце у грудима бије.

Српске патње у души ме тиште,

Осјећам бол браће, која пиште,

Која трпе сто зала и мука

Од издаје невјернога Вука.

Србин желим за навијек бити,

И за Српство своју крв пролити,

Та ме жеља прати од давнина

Као вјерног домовине сина.

Данилов-Град    Мићун М. Павићевић

“Голуб” бр. 7    1905.