уторак, 8. мај 2018.

Србин сам!







Србин сам!

Српкиња ме задојила мл’јеком
Од старине Србин сам пореклом!
Српски дишем а српски говорим,
Српству само душом, срцем дворим.

У мене су српски осјећаји,
Српске жеље, српски идеали;
Српска нада моје груди грије,
Српско срце у грудима бије.

Српске патње у души ме тиште,
Осјећам бол браће, која пиште,
Која трпе сто зала и мука
Од издаје невјернога Вука.

Србин желим за навијек бити,
И за Српство своју крв пролити,
Та ме жеља прати од давнина
Као вјерног домовине сина.

Данилов-Град    Мићун М. Павићевић

“Голуб” бр. 7    1905.












Нема коментара:

Постави коментар