Француској
(приликом
доласка њене флоте у Бару)
О тријумфе
горди просвјетних вјештина,
расадниче
вјечног сјаја и истине;
Не одњиха
никад ни једнога сина,
Што за славу
твоју незнаде да гине….
Угледу
прогреса, знања и културе,
И смјели
вјесниче слободе и правде,
Што
гигантски пође кроз вихоре, буре;
И Европи
лучу божанствену даде …..
О велика
земљо, врту свих љепота,
Љубитељко
моћна славне Црне Горе;
Жељно ти
похита ратоборна флота,
Да
поздрави Књаза и слободно море.
Свештани
символе части и поштења,
Твоја жарка
љубав свагда не пратила,
У тешким
данима борбе, искушења;
Ти си нама
прва у помоћи била ….
И данас
када смо просвећени јаки;
Ти цјеломе
свијету отворено каза:
Да у Црној
Гори волиш камен сваки.
Ц’јениш, и
поштујеш Великога Књаза.
Цетиње,
18. децембра 1909. г.
Мићун М. Павићевић
Нема коментара:
Постави коментар