Да ти пишем с морнарице

Да ти пишем с морнарице,

Поштована госпођице!

На првога јануара

Купих карте пет динара,

Па ти ево зато пишем,

Једва, душо, душом дишем.

Одио сам надалеко,

Прелазио земље пр'јеко,

Ал љепоте душе твоје

Не виђоше очи моје.

Љепоти се твојој дивим

И без тебе тешко живим.

У средини писма мога

Ја ћу молит драгог Бога

Да на овај лист хартије

Ти напишеш р'јечи двије.

Дивит овај карту дира,

Мене срце не да мира.

Кад ти видим б'јело лице,

Ухвате ме три грознице.

Ситно писмо писат почех,

Моје болно срце начех,

Одакле ћу писмо писат

Кад не могу срцем дисат?

Искрена ми љубав не да,

Срце ми је пуно леда.

На тавулин бисер није,

Леђне руке обадвије;

Собе није, ватре није,

Да огрије руке двије.

Ој планино врх од горе,

Поздрави ми драго моје,

Поздрави га мјесто мене,

Ако прима те мелеме.

Оћу доћи да те просим,

Оће л’ ми те мајка дати?

»Не долази, нити ћу те,

Нити ће ме мајка дати!«

А не гледа, но ја један,

И ја један с јадом гледам.

И ако те с јадом гледам,

Другоме те узет не дам;

И ако те други љуби,

Моји су те гризли зуби;

И ако си другом дата,

Ти си мене обећата.

  Народне пјесме

(Црна Гора и Дукађин)