Правда
Дрска и
сурова к’о истина права,
Ходила је
она у виду сирене,
Са
пламеним мачем, рањена, крвава,
Подигнуте
небу бјеху очи њене.
И ја сам
је чека’ поклапно, грамзиво,
Но у
трену, када поче ширит’ крила,
Прхну у недоглед,
неосјетно, живо,
Без ријечи
једне. То је Правда била.
Данилов
Град Мићун М. Павићевић
Босанска вила бр. 13 и 14 1907
Нема коментара:
Постави коментар