Ја сад сједох, нема нико

Ја сад сједох, нема нико,

Да ти пишем, моја дико,

Да љубавну жељу стварам,

Да се с тобом разговарам,

Јер ми жеља живјет не да.

Синоћ сам те у сну гледа.

Двадеспрвог јануара

Узех карте два динара,

Узех лапис лако дрво

Да ти пишем слово прво.

И ако је карта мала,

Немој мислит да је шала.

Узми ово писмо моје

У бијеле руке твоје,

Узми писмо, читај, гледај,

У туђе га руке не дај'

Туђа рука да га каља,

Знаш ли, драга, да не ваља.

Но прочитај па изгори,

Па ми одмах одговори,

Отписи ми све од тебе

Како живиш сад без мене,

Како ти је сада тамо?

Како живим ја овамо?

По колу се тужан вијем,

Тебе, душо, нигђе није;

По колу се тужан шећем,

На другу се не окрећем.

Народне пјесме

(Црна Гора и Дукађин)