Пјесма болу
У шуме наше нема више хлада,
На њиве наше класје се не злати;
Пасишта чаме без бијелих стада!
Боже, кад злочин злочинац да плати?
На прела наша не купе се секе,
У цркве наше свештеник не чати;
У куће наше нема колијевке!
Боже, кад злочин злочинац да плати?
О клину нема пушке, ни ханџара,
Сломљене гусле, не купе се свати;
Побјегле љубе испред јаничара!
Боже, кад злочин злочинац да плати?
Градови наши пуше се у гару,
На огњиште се клупко гуја јати;
Мајке су наше слуге отмичару!
Боже, кад злочин злочинац да плати?
Села су наша пуста без момака,
Опљачкане су куле и вајати;
И нигдје, нигдје од живота знака!
Боже, кад злочин злочинац да плати?
У крше наше крштени вук уђе,
И поче дјецу у бешике клати,
Светиње наше сад су робље туђе!
Боже, кад злочин злочинац да плати?
Вај, вихор смрти пустоши у коси,
Док пир пирују Јуде и Пилати;
Вал бурне р’јеке скрхан трофеј носи!
Боже, кад злочин злочинац да плати?
Миришу горе на мемљива меса
И црни гавран спровод мртвих прати;
Јецај и урлик пролама небеса!
Боже, кад злочин злочинац да плати?
Наша су врела усахла и мртва,
Друмове царске чувају џелати;
Сви смо ми једног лажног бога жртва!
Боже, кад злочин злочинац да плати?
Пала је поноћ очајна и тешка
На хриди црне! Стење земља мати;
Вај, сломљена је мишица витешка!
Боже, кад злочин злочинац да плати?
Прогнано робље туђа поља ради,
Никола с Бечом и данас се брати;
Сва Црна Гора умире од глади!
Боже, кад злочин злочинац да плати?
О, Мајко моја, пресвисла од бола,
Цвили и плачи, пати, пати, пати!
Свој злочин раскраљ и деспот Никола
Најзад ће својем народу да плати!
Мићун М. Павићевић – “Прекоморке”
Нема коментара:
Постави коментар