недеља, 1. октобар 2017.

Глигор Соколовић




Глигор Соколовић

”Кроз буру огња, крви и оркана;
Тамо, гдје црна цароваше рука,
Иш’о сам с дружбом сваке ноћи, дана,
Гонио чете крвавих хајдука.

Кроз пуста села дуж Србије Старе,
Гдје српска дјеца вриштаху под пале,
Подизао сам крваве олтаре
Слободе свете, и клао шакале”.

Ал’  авет црна, из мрачнога кута,
Угаси живот планинскога лава;
Ту гдје је мучки врела крв просута,
Из крви данас – робље васкрсава!

Мићун М. Павићевић – “Прекоморке”






Нема коментара:

Постави коментар