Глигор Соколовић
”Кроз буру огња, крви и оркана;
Тамо, гдје црна цароваше рука,
Иш’о сам с дружбом сваке ноћи, дана,
Гонио чете крвавих хајдука.
Кроз пуста села дуж Србије Старе,
Гдје српска дјеца вриштаху под пале,
Подизао сам крваве олтаре
Слободе свете, и клао шакале”.
Ал’
авет црна, из мрачнога кута,
Угаси живот планинскога лава;
Ту гдје је мучки врела крв просута,
Из крви данас – робље васкрсава!
Мићун М. Павићевић – “Прекоморке”
Нема коментара:
Постави коментар