Ћесару

Ћесару

Чуј, како вихор силази са страна

И хара села и градове празне,

Чувај вапај дјеце без хљеба и стана,

И оркан гњева и бујицу казне.

Бјежи у паклу, гдје те неман чека,

Сам баци с главе нахерену круну,

И одреци се имена човјека,

Џелату црни, у крвавом руну!...

Гром и олуја бије царство мрака,

И талас силни освете и бола

Носи на крила легије јунака,

Што огњем руше храм лажних идола…

Ћесаре, слушај устају гробови,

Које је твоја посијала рука,

Одмазду траже себри и робови,

Жртве насиља модерних хајдука.

Над Бечом црни облаци се вију,

Ћесар се мучи, јауче и стење,

Док Срби силно пустоше и бију,

И носе браћи својој Васкрсење.

Мићун М. Павићевић – “Прекоморке”