Преклоните главе
Ви, чађаве душе, преклоните главе,
Кад се народ овај на устанак диже,
И баците са се одоре прљаве,
Сад кад небо наше плам освете лиже!
Ћутите, вампири растрованих срца,
Ваше гнусне бајке већ не слуша нико;
Неће народ овај у кврге да грца
У туђини он се на слободу свик’о.
Преклоните главе! Нација се буди!
И ускршња зора иза гора руди!
Полазе легије… Пучу ланци роба!...
Преклоните главе! Док сељаци хрле,
Да покају браћу, робове умрле,
И своју домају оживе из гроба!
Мићун М. Павићевић – “Прекоморке”
Нема коментара:
Постави коментар