Зрињски и Франкопан
Носили сте зубљу Великога Дана
И развили стијег из огња и пакла,
У крвавој борби крвавих душмана
Једна светла мисо душе вам се такла!...
Али црна рука црнијех хајдука,
Распара заставу и угаси зубљу
Преко родних поља, утрина и лука
Зазвони смрт груба вјери, родољубљу!...
Кад су ваше главе под сјечивом пале
Народне су сузе сунце окупале.
Из крви с којом се дан Ускрса поче
Родила се Свемоћ освете и бола,
Која сруши кумир нијемих идола
И велико дјело сједињења доче!...
Мићун М. Павићевић – “Прекоморке”
Нема коментара:
Постави коментар