У албум Константину Јоксимовићу
рањенику и осветнику
Ја видим у те српски народ цио,
Који је прош’о кроз сва гротла мука,
И за то си ми тако драг и мио,
Вјесниче наше славе и јаука!...
У твоје зене као јесен мутне
Видим све патње, све псалме животу,
И све ограшја, све дане злослутне,
Сумрак и зору, Ускрс и Голготу!...
Ја видим у те српски народ цио,
И за то си ми к’о дах зоре мио,
Витеже, чедо ћутљивог сељака!...
И нека усуд сјенку жића збрише,
Што под ранама још свјетлуца, дише, –
Вјечан ће спомен остат на јунака!...
Мићун М. Павићевић – “Прекоморке”
Нема коментара:
Постави коментар