Јесења елегија

Јесења елегија

Пала је јесен увела и тужна

На поља наша, која туђин тлачи.

И нигдје сунца да огрије  сужна!

Србијо мајко, не цвили, не плачи!

Боже, проклетство збаци с рода мога,

Обнови живот невине нејачи,

И казни, смрви духа пакленога!

Србијо мајко, не цвили, не плачи!...

Вај, камо наше круне и трофеји,

С њима се данас диче фарисеји;

Док племе моје посрће и проси!...

Боже, да л’  стиже крик нашега бола

Тамо до твога азурног престола?

Србијо мајко, мушки свој крст носи!

Мићун М. Павићевић – “Прекоморке”