Мргоди се небо и звијезде плачу…
И хуји Јадран … Галебови пиште!...
Вај, Србија је сва данас у Драчу!
Људи – нељуди, гдје нам је огњиште?
На шљеме наше гавранови гачу,
Злотвору гладно чедо хљеба иште!
Вај, Србија је сва данас у Драчу!
Људи – нељуди, гдје нам је огњиште?
Наше се сузе у сва мора стачу!
На наша поља туђи хати вриште!
Вај, Србија је сва данас у Драчу!
Људи – нељуди, гдје нам је огњиште?
Препукла срца, поробљених груди,
Доћи ће ускок на огњишта стара,
Да своју мајку из гроба пробуди,
Ко некад Христос из мртвих Лазара!...
Мићун М. Павићевић – “Прекоморке”
Нема коментара:
Постави коментар