Пустињак

 

 

 

 

Пустињак

 

Далеко од људи и злобе њине,

У пустој гори, вјечној студени,

Под тешким кровом ледне пећине,

Борави дане пустињак смјерни.

 

Вуци, хијене, дивљи тигрови,

Гаврани црни, соколови сиви, -

То су његови вјерни другови,

Он с њима редовно без страха живи ...

 

Тутњи природе потресом громова

Монотони гласи кукавице злобне,

Сурови фиjуци буре и вјетрова, —

То су за њега пјесме чаробне!...

 

Вино ил’ друго што свијет пије,

Јела печена или кувана,

Он за то никад ни знао није:

Вода и коров сва му је храна!...

 

Мирнога срца, душе спокојне,

Живи пун наде у царству вјечности;

Љуби једнако богате, невољне,

Он не зна што су људске пакости ...

 

14. октобра 1904.